Свети Теодор Тарсијски - Архиепископ Кентерберијски

На данашњи дан по јулијанском календару Православна црква прославља британског светитеља - Светог Теодора Тарсијског који је био Архиепископ Кентерберијски. Рођен је 602. године у месту Тарсу, главном граду Киликије у Малој Азији (место у коме је рођен и Свети Апостол Павле). О животу овог светитеља највише података налазимо у Бидовој Црквеној историји Енглеског народа.

Према писању Бидовом, Свети Теодор био је изузетно учен, познавао грчки и латински језик, а такође је изучио како светску тако и Божанску науку. Изгледа да је живео у Цариграду и Сирији пре него што је отишао у Рим. Тамо га је папа Виталијан рукоположио у архиепископа Енглеске 668. године. Претпоставља се да је у Рим дошао како би се придружио светом папи Мартину и светом Максиму Исповеднику у борби против монотелитске јереси која се у то доба тамо појавила  (http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0414.htm).

Исте године када је рукоположен за архиепископа одлази у Енглеску заједно са монахом Хадријаном. У Енглеској тога доба остало је упражњено место на архиепископском трону, тако да се указала потреба да неко постане Архиепископ у Кентерберију. Енглези су желели да неко од њиховог монаштва постане архиепископ и са том намером су у Рим послали јеромонаха Вигарда. Међутим, Вигардова пратња није имала среће - у Риму су Вигард и његова пратња сви страдали од куге. Тако је Божијим промислом Свети Теодор одабран за Архиепископа Кентерберијског. 

Године 669. Свети Теодор стиже у Енглеску где је двадесет и једну годину успешно служио као архиепископ. Чим је стигао у Енглеску увидео је лоше стање по питању броја епископа (многа епископска места су била упражњена због куге која је однела много живота). Такође се испоставило да је потребно извршити реформу епархија јер су оне биле велике, те је готово немогуће било служити у њима. Свети Теодор је 673. године сазвао сабор у Хертфорду на коме је присуствовало само пет јерарха.  Прво је закључено да ће се поштовати православна вера како је установљена од Светих Отаца Цркве. Донете су одлуке када ће се прослављати Васкрс, затим да ће сваки епископ имати надлежности само у оквиру своје епархије, да се неће мешати у манастирске послове, да се монаштво неће премештати из манастира у манастир, да ће се синод сазивати једном годишње и да ће се рукополагати већи број епископа како се буде повећавао број пастве. 

Овим сабором отпочео је нови начин функционисања епархијског живота у Енглеској са циљем да се успостави мир и обједине различите личности и предања који су до тада ослабили православну Цркву Енглеске. Свети Теодор је отишао даље од Блаженог Августина, првог Архиепископа Кентерберијског, и увео строго придржавање канонима Цркве док је са друге стране био благ у смислу обичаја. Он је успео да обједини енглеску, келтску и римску цркву у читавој Британији захваљујући утицају три фактора. Први је била чињеница да је Грк, те да није био пристрасан ни према једној од три поменуте културе. Други фактор је био предност његовог живота на Медитерану и боравка у Европи због чега је био изложен утицају различитих култура, због чега је такође задржао непристрасност у смислу давања предности обичајима било ког од три народа. На крају, имао је ту мудрост и радуђивање које иду са годинама - имао је шездесет шест година када је стигао у Енглеску.

(наставиће се)

Извор: http://www.antiochian-orthodox.co.uk/Theodore/theodore.htm#LIFE_OF_THE_SAINT_