Света Бригида Килдершка (Saint Brigid of Kildare)
Напомена: На данашњи дан се такође слави Свети Трифун
Мошти Свете Бриде је у шеснаестом веку у Ирској уништио Лорд Греј, за време владавине Хенрија VIII.
Напомена: Према ирском изговору, име ове светитељке не изговара се Бригит(-а)/Бриџит - што је погрешан изговор - већ Брид (са дугим„и“) или према латинском изговору - Бригида. Обе варијанте су прихватљиве. Тако да је у овом тексту задржан ирски изговор, углавном. Другим речима можда да стоји и латинска транскрипција Бригида, што је у сваком случају ближе српском језику. Такође, пошто се појединости из живота ове светитељке разликују од житија до житија, стога молимо да се уважи и ова чињеница.
Извори:
http://www.newadvent.org/cathen/02784b.htm
http://www.roca.org/OA/107/107e.htm
Света Бригида Килдершка (Saint Brigid of Kildare)
Тропар, глас 1
О света Бридо, у понизности својој узвисила се јеси,
О света Бридо, у понизности својој узвисила се јеси,
и на крилима богочежњивости летела.
Када стигла си у Вечни Град, стала си пред Божанског Женика, носећи круну девствености,
одиста сачувала си обећање,
да оне које теби прибегавају заборавити нећеш.
Даровала си свет благодаћу изобилном и умножила чудеса.
Моли се за нас Христу, Богу нашему да спаси душе наше.
Моли се за нас Христу, Богу нашему да спаси душе наше.
Кондак, глас 4
Света девственице Бридо, божанске мудрости преиспуњена,/ од детињства радносно си ходила путем јеванђеља,/ и Божијом милошћу/ тако достигла врхове врлина./ Стога сада обасипај благословима оне који ти са вером притичу./ О света девственице, моли Христа Бога нашег / да душама нашим подари велику милост.
Света девственице Бридо, божанске мудрости преиспуњена,/ од детињства радносно си ходила путем јеванђеља,/ и Божијом милошћу/ тако достигла врхове врлина./ Стога сада обасипај благословима оне који ти са вером притичу./ О света девственице, моли Христа Бога нашег / да душама нашим подари велику милост.
Кратак животопис
Света Брид (на ирском Naomh Bríd) је заштитница Ирске, позната и као Марија Галска. Прославља се 1/14. фебруара. Рођена је око 450. године у Фуарту (Faughart), око три километра од Дандалка (Dundalk) у грофовији Лауд (Louth). Према неким изворима, њен отац је био незнабожац по имену Дуфах (Dubthach) краљевског порекла и друид, а мајка Брокшех (Broiseach), једна од Дуфахових робиња, хришћанка.
Дуфах, на наговор своје љубомором обузете жене, продаде Брокшех у робље неком ирском барду, а овај је потом опет продаде неком друиду, у чијој кући се родила а потом била крштена ова светитељка. Мати је своју кћер васпитавала у хришћанској вери а друидов ујак, који такође беше хришћанин разумео је и подржавао њено одрастање у побожности. Још као сасвим малу девојчицу, друид и његов ујак, једном приликом, затекли су на молитви иза куће, са рукама раширеним у виду крста. Наиме, то је био обичај старих Ираца (како обичног народа, тако и монаштва) да се управо на овај начин моле, испружених руку, изображавајући крст, а самим тим подражавајући Распетом Христу. Овај начин молитве био је познат као cross-vigil (ирски, crois-fhigil) или у приближном преводу „крсно-бденије“.
Касније, када је напунила десет година, Брид се вратила у Лауд, свом оцу и ту беше позната по своме милосрђу према убогима. Раздељивала им је храну, одећу, па чак и очеву имовину, на запрепашћење укућана. То је код Дуфахове жене изазвало гнев, те је наложила мужу да свету Брид прода као робињу. Послушавши а и сам разгневљен њеним поступцима, једнога дана отац поведе Бриду на краљев двор у Ленстер, а њој рече да остане напољу и да га сачека оставивши је да чува кочију и његов мач. Тражио је од краља да купи његову кћер и да она постане његова робиња, а за разлог је навео да њена прекомерна издашност прети да од имућног оца начини просјака. Краљ затражи да је види, те га је Дуах извео напоље. У том тренутку су угледали девојчицу како неком лепрозном просјаку, даје очев обилато украшени мач, који беше краљев поклон. Не питање где је његов мач, она одговори: „Господ га је узео.“ Видевши ово краљ, који и сам највероватније хришћанин, рече: „Ни ти ни ја нисмо достојни да овоме женском чељадету одређујемо цену. Њена је вредност већа пред Богом него пред људима.” Тако је Брид добила, уместо ропства, слободу.
Након тога, када је Брида стасала за удају, уследило је неколико неуспелих покушаја удварања које је она одбила, па је чак у једном тренутку унаказила своје лице да би показала свима како је њена душа тражила само једног женика – Христа. Предање каже да јој се лице зацелило тек након примања монашког пострига и то из руку Светог владике Мејла Ардашког (Mael of Ardagh) (слави се 6. фебруара). Убрзо након ступања у монаштво основала је манастир, на земљи коју је као дар добила од Ленстерског краља (Leinster). Тај комад земље назван је Кил Дара (Cill Dara), данашњи Килдер (Kildare), или у преводу „црква код храста“. Према предању, ова светитељка је имала обичај да се повлачи у молитву и седи испод једног велико храста китњака. Тако је Божијом промишљу управо на том месту подигнут манастир који је означио почетак женског киновијског монаштва у Ирској.
Чуда која је творила Света Брид била су небројена али поменућемо једно од њих. Једне вечери, ова света игуманија седела је са слепом монахињом Даром (Dara). Од изласка до заласка сунца оне су разговарале о радостима Царства Небеског, о Љубави Христовој, заборавивиши на време. Света Брид је била задивљена лепотом неба и земље у светлости раног јутра. Схвативши да сестра Дара није у могућности да ужива у тој лепоти, сневеселила се. Тада се помолила и преко Дариних очију начинила крсни знак. Одједном слепе очи ове монахиње се отворише и она је видела сунце на истоку, дрвеће и цвеће како блиста од јутарње росе. Гледала је тако неко време и онда се окренула ка Светој Брид и рекла: „Затвори ми очи поново, драга Мати, јер када је свет оку видљив, тада се очима душе Бог слабије види.” Света Брид се помоли Богу наново и Дара поново ослепе.
Света Брид је уснула у Господу године 523, примивши Свето Причешће од Светог Нинида Инишмаксинтског (прославља се 18. јануара). Сахрањена је у Килдеру али њене мошти су пренете у Даунпатрик током инвазије Викинга. Сматра се да је сахрањена заједно са Светим Патриком (прославља се 17. јануара) и Светим Колумбаном из Ајоне (прославља се 9. јуна).
Мошти Свете Бриде је у шеснаестом веку у Ирској уништио Лорд Греј, за време владавине Хенрија VIII.
Глава Свете Бриде је сачувана у цркви Светог Јована Крститеља у граду поред Лисабона, у Португалији. Сматра се да су, 1283. године њену главу као поклон португалском краљу донела три ирска витеза који су кренули у Арагонски крсташки рат. Део главе је пренесен у цркву посвећеној Светој Бриди у граду Килкерију 1905. године.
У Ирском народу постоји обичај да се за празник Свете Бриде од рогози плету крстови који се држе у кући. Она се такође прославља у Италији, Француској и Велсу.
Света Бридо, моли Бога за нас.
Напомена: Према ирском изговору, име ове светитељке не изговара се Бригит(-а)/Бриџит - што је погрешан изговор - већ Брид (са дугим„и“) или према латинском изговору - Бригида. Обе варијанте су прихватљиве. Тако да је у овом тексту задржан ирски изговор, углавном. Другим речима можда да стоји и латинска транскрипција Бригида, што је у сваком случају ближе српском језику. Такође, пошто се појединости из живота ове светитељке разликују од житија до житија, стога молимо да се уважи и ова чињеница.
Извори:
http://www.newadvent.org/cathen/02784b.htm
http://www.roca.org/OA/107/107e.htm
Comments
Post a Comment