КЕЛТСКИ СВЕТИТЕЉИ СУ ПО ДУХУ – ПРАВОСЛАВНИ





Разговор са свештеником Георгијем Завершинским, свештеником парохија Московске Патријаршије у Ирској

Оче Георгије, од када у Ирској постоје парохије Руске Православне Цркве? И где се служе Богослужења?

- Прва парохија Руске Православне Цркве – посвећена првоврховним апостолима Петру и Павлу – појавила се у Републици Ирској 2001. године. Покретач њеног настанка је Свјатијејши Патријарх Кирил, тада председник ОВСЦ. Он је у Ирској одржао неопходне преговоре са државним властима и представницима локалне католичке заједнице. И управо је он изабрао свете апостоле за небеске покровитеље будуће парохије.

Данас парохије РПЦ делују у пет највећих градова Ирске – Даблину, Корку, Уотерфорду, Голуеу и Белфасту. У Даблину руска православна заједница користи зграду бившег протестантског храма, узету на дугогодишњу ренту, и налази се недалеко од центра града у области Харолдс Цросс. То је велика зграда са чврстим зидовима, стара више од 180 година.

У другим градовима православнима се бесплатно пружа могућност да се моле и служе у старим храмовима, који припадају католичким или протестантским заједницама. Ситуација је таква, да протестаната у савременој Ирској има све мање. Црквене зграде које им припадају постају пусте и старе. У Даблину например смо имали могућност да добијемо цркву због тога што је локална протестантска заједница престала да постоји, и храм је четрнаест година стајао без богослужења. Још десет година – и почео би да се руши, јер храм живи док се у њему служи иначе се претвара у рушевину.

Ирска је земља са дубоким католичким коренима. Како се локални становници односе према православнима?

- Заиста, Ирска је земља са веома јаким католичким традицијама. Чак штавише, код нас се не може често видети да се човек пролазећи поред цркве осени крсним знаком, а тамо је то нормална појава. При чему тако поступају и млади и људи зрелијег узраста.

Добри ирски католик сматра Православље за неку разноврсност протестантизма. Према нама се односе веома лојално, дају нам храмове за богослужења, свуда нас позивају. Издвајања нема, али сви чврсто знају да је Црква – једна, и разуме се Католичка. Они су тиме задојени «мајчиним млеком». Можете да наводите колико год желите аргумената у одбрану Православља, они ће вас пажљиво саслушати, али ће ипак остати при свом мишљењу: Бог је – један, Црква је – једна, папа Римски је – један, а све остало је – неко одступање од норме коме је потребно исправљање. Оспоравати то у разговору са Ирцем исто је што и уверавати га у то да дан не смењује ноћ.

Због тога вероватно нема много етнилких Ираца у православним парохијама?

- Да. И ти, који долазе код нас, су умногоме својеврсни “протестанти у својој внутрини”. Имали смо једног веома шароликог парохијана, пои мену Рори, који је прешао у Православље, јер није прихватио одлуку ИИ Ватиканског Сабора. Нажалост, он је недавно умро. Некада је Рори био кадровски поморски официр, затим је учествовао у званичном покрету Ирске републиканске армије. Био је веома добро образован. Изгледао је веома импозантно: приземан, са округлом и потпуно седом брадом. Био је члан Православне Цркве више од 30 година, још у време када је био жив последњи православни свештеник РПЦЗ у Ирској отац Николај Курис, који се упокојио 1977. године. Потом дуго времена у земљи није било руске православне парохије, и када је отворена наша црква, Рори је одмах дошао код нас. Тај човек је био дубоко предан Цркви, посећивао је све службе до последњег дана свог живота. Причестио сам га пред саму смрт.

Наши парохијани су углавном Руси. Што се тиче броја верника, то например у Даблину, на Васкрс долази до пет стотина људи, а на недељној служби буде од 100 до 200 причасника. У Ирској има много имиграната из Русије и Земаља СНГ, али верника и оних који посећују Богослућења је авај знатно мање. Радује то што у парохији има све више деце. Током протеклих скоро седам година крстио сам око хиљаду деце.

Када говоримо о Ирској, онда се најчешће сећамо имена светог Патрика, који је тој земљи донео светлост хришћанске вере.

- Свети Патрик је јединствена личност, један од најувидјавнијих представника древне Келтске Цркве, који је постао најинтересантнија појава у историји хришћанства. Он не само да је обратио ка Христу кнежеве И представнике многих племенских кланова древне Ирске, већ је на острву основао и неколико манастира, у једном од којих је била формирана епископска катедра. На основу латинице свети Патрик је саставио ирску азбуку, поставивши тиме основе националне литературе. Делатност ирских апостола је била толико плодотворна, да је током многих векова после тога земља с правом сматрана једним од главних огњишта хришћанског просвећивања Европе – “острвом светих”.

Свети Патрик је имао много следбеника медју становницима Ирске, који су са одушевљењем примали тај идеал смирења И вере, који им је он доносио. Управо је он упознао Ирце са основним појмовима хришћанске аскетике. У ИX веку се Келтска Црква прославила монаштвом, које је од В-ВИИ века дошло из Египта. Ирски монаси су били медју најпросвећенијим медју монасима западних земаља. Они су медјутим добро владали како страогрчким језиком, тако И латиницом. А колико су само манастира формирали по целој Европи! У Италији се до дан-данас сачувао манастир који су основали древни Келти. Њихово присуство је забележено И на територији Кијевске Русије, у Новгородским земљама. Познати “новгородски крст” на коме се у средини налази круг, а кога неки истраживачи сматрају симболом победе над паганством, такодје има келтске корене.


https://blogger.googleusercontent.com/img/proxy/AVvXsEiKo1KNr7RgKFwei4jHj-Dj9eIRmp1AJkWqJLv4H4unYoJM_km4gPipp2VkaDjL8lMlPrWuMp4B76RD5qYHQ8JXadTm3IEv8jbWSkd8KH7NXiTk3pSoUXA-PvFadSykDRqPE7TJLRG96PIczuvmZqvcpnmgdzEjwjielrXahg=

Да ли се у нашим православним парохијама тај светитељ поштује на неки посебан начин, као и неки други светитељи Келтске Цркве?

- Општецрквено поштовање светог Патрика, Бригите Килдарске, Брендана и других светих древне Цркве није установљено, али је то чини ми се само ствар времена. Ми помињемо те свете на Богослужењима. И постоје њихове иконе. Видео сам их по црквама у Русији, као и у ирским парохијама. 
Код нас постоји пракса да идемо на ходочашће на места подвига светих Келтске Цркве. Например, сваке године се прењемо на гору светог Патрика, где се молио и постио 40 дана пре него што је почео своју мисију у Ирској. Постоји древна традиција пењања на ту гору босих ногу, без обзира на то што је стаза посута оштрим камењем. То пружа могућност присаједињењу аскези, која је тако својствена древном келтском монаштву. Поклоници долазе из многих крајева земље како би се босоноги попели на Кроах Патрик (тако се на ирском зове та гора). Друга маршрута је пењање на гору Брендон, где је постављен крст на гробу светог Брендана-морепловца. С те горе се открива чудесан поглед на четвртину острва, и управо одатле је свети Брендан планирао своја поморска путовања.

Да ли се и у Москви слави свети Патрик као што се празнује у Ирској?

- Парада у Даблину на дан светог Патрика је веома лепо, и обично окупља велики број посматрача. Цео центар града је тога дана прекривен. Тада се организују праве шетње, јер је тај дан у Ирској нерадан.

Вероватно је ирско славље постало неки прототип за остала празновања дана светог Патрика у целом свету. Нажалост у Русији се уочава тенденција да се акценат тог празника стави на обилно пијење пива. Покушавају да повежу пиво са именом светог Патрика, што уопште не одговара ни смислу славља, па чак ни томе како га обележавају у самој Ирској. Тамо та парада има безусловно својство слично фестивалу, али то никако није повод за рекламу производње познате националне компаније пива “Гиннес”. Пиво се нигде ни у ком случају не ставља у први план – ни у СМИ, нити у самој паради. Потпуно је неумесна и паралела измедју те параде и например познатог карневала у Рио-де-Жанеиру. Бразилски карневал има отворен еротски подтекст. У Ирској не може бити ништа слично: то је земља са давним хришћанским коренима у којој је јак утицај католичке цркве. Ирци иначе веома поштују и чувају своје националне традиције па тако и религиозне. Управо због тога парада на дан светог Патрика је пре фолклорни празник, добар и веома садржајан по духу. На дан светог Патрика се обавезно служе богослужења у свим црквама, што представља неодвојиви део празника. Тиме он наравно и почиње.

Парада пролази једном од централних улица Даблина од јутра до мрака. Људи са свих крајева света долазе да учествују у њој. Широко су заступљене позоришне и певачке групе – то што ми у Русији зовемо уметничком самоделатношћу – из разних региона и градова земље. Те групе унапред најављују своје учешће у параде, и шаљу свој програм. По правилу већина учесника параде је позната из протеклих година и свако има своје одредјено место у њој. Многи су обучени у националне костиме. Понекад се сцене из спектакла изводе на покретној позорници, која се креће по улици. Сиже представе уопште није повезан са именом или подвигом светог Патрика. У параде учествују читави оркестри такодје у националним костимима. Током параде се може чути доста народне музике пошто је Ирска земља са богатом музичком културом. Карактер празника светог Патрика према ирском схватању је – фестивал, представа разних националних традиција; сматра се да ирски просветитељ обједињује све.

Многе православне људе смућује време када се парада одвија, а то је увек током Великог поста, а посебно садржај те параде …Медјутим потпуно је очигледно да наши православни сународници треба да се сећају светитеља древне неподељене Цркве и да их поштују.

- Ирски католици у то време такодје имају велики пост, али он има мало друкчији карактер: нема тако строгих ограничења као у православном посту, а и степен уздржања одредјује свако индивидуално по личном разуму. У Ирској црква не претендује на главну улогу у држави, друштвеном животу као ни на то да има утицај на појединачни живот градјана. Због тога она наравно не позива католике да не учествују на паради, али их ни не осудјује за учешће.

На Западу се, одакле нам је и дошао тај начин празновања, све прима потпуно ограничено, пошто је тако практично увек било. Свети Патрик је просветитељ који је проповедао паганима. Парада је у суштини сведочанство неких очуваних паганским остатака, али све то постоји из давнина с црквеном традицијом да не долази у конфликт једно с другим. У крајњој мери католичка црква се према таквом начину празновања односи сасвим благонаклоно.

Што се тиче Русије, то за нас парада има потпуно другу традицију коју су овде донели. На велику жалост, највећи атрибут празника је пиво. То је заиста нека загонетка: због чега је празновање дошло управо у таквом виду у Москву? Оно је прихваћено као још један повод за окупљање и пијанку. У крајњој мери, интересовање за светог Патрика и његову личност мислим да је у овом случају на последњем месту и потпуно је нереално ставити акценат на то у датој ситуацији и због тога вероватно не треба мешати тај шоу са црквеним празновањем у част светог Патрика.

У принципу питање је крајње јасно. По благослову Свјатијејшег Патријарха празновање у част “свих светих, у земљи Британској и Ирској просијавших” данас је већ унешено у календаре. Оно ће се славити једном годишње друге недеље после Педесетнице. Треба бити мало стрпљив и сачекати да црква укључи у свој календар имена светог Патрика и других келтских подвижника. Тада ће се они вероватно празновати код нас на исправнији начин. Ако 30.март буде одредјен за дан празника, а управо тог дана се по новом календару слави свети Патрик  онда ће можда све почињати са богослужењем, изражавајући тако посебно поштовање просветитељу Ирске и келта. Мислим да ће постепено доћи и до персоналног поштовања свете Бригите Килдарске, Колумбана и Брендана. Њихова имена ће поред имена многих других келтских подвижника вере, бити укључена у наш црквени цалендар, јер су ти светитељи по духу – православни.

http://www.pravoslavie.ru/guest/30036.htm
превод са руског Др Радмила Максимовић


Comments