Приче о чудима светог Кевина 2

Свети Кијеран

Звоно светог Кијерана

Свети Кијеран Клонмекнишки беше веома близак светом Кевину и они бејаху духовна браћа. Када се свети Кијеран приближи смрти и погледа у широко небо над собом и рече: „Тежак је самртни пут“. Тада се ангели спустише и његову душу узеше, испунивши својим мноштом ваздух између неба и земље. Однесоше га у малену цркву, а свети Кијеран подигавши руке благосиљаше народ свој. Тада рече својој сабраћи да га у црквици затворе све док Кевин не стигне из Глендалоха. Кевин дође три дана након Кијеранове смрти, али његов дух се поврати у светитељево тело да се још једном, последњи пут поздрави са својим вољеним братом. Два пријатеља осташе потом још задуго заједно, и разговараше и још више учврстише своје пријатељство. Затим Кијеран благослови Кевина а Кевин благослови воду и причести Кијерана. Кијеран даде своје сребрно звоно Кевину као знамење њиховог јединства у вечности.

Крст светог Кевина

Легенда каже да ће се свакоме ко рукама обујми Крст светог Кевина у Глендалоху испунити једна жеља.  Крст светог Кевина је диван пример једноставног крста, исклесаног од једног јединог комада гранитне стене. Крст је више од метар дугачак у вертикалним крацима. Прстен на крсту је необичан, утолико што на месту укрштања вертикале и хоризонтале прстен није перфориран, као што је то обично код тзв. келтских крстова (видети слику).

Извор за фотографију: http://www.thecross-photo.com/St_Kevins_Cross-photo_by_Thomas_Wright.htm
Извор за превод: Википедија